Капела Св. Петке

8 децембра  2021. године на оданије празника Ваведења уснуо је у Господу у 83. години протојереј-стврофор Стеван Мрђен у Београду, свештеник Српске православне цркве у пензији и старешина капеле Св Петке при  Геронтолошком Центру Бежанијска Коса.

 

Рођен 20 марта 1938. године у Дрнишу, отац Душан и мајка Ана, рођена Субота. 

 

Богословију је завршио у Београду 1957. године. 

 

Рукоположен је за ђакона 25. децембра 1960. године у Скрадину, а за свештеника 1. јануара 1961. године у Дрнишу.

 

Од 1961. до 1971. године парох је у Жагровићу, Оћестову, Пађенима, Плавну и Отону, а од 1971. до 1995. године у Жагровићу и Книну (црква Светог Георгија и црква Покров Пресвете Богородице).

 

Био је главни свештеник на градњи (поновном подизању) цркве Покров Пресвете Богородице у Книну (1964-1971), а учестовао је у изградњи или обнови 35 црквених објеката.

 

Од 1995. до 1998. године парох је у цркви Свете Тројице у Земуну, од 1998. до 2005. године у цркви Лазарица у Земун Пољу.

 

 

Од 2005. године духовник је у Параклису посвећене Сретењу у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије "Др Вукан Чупић", Нови Београд и у  Геронтолошком Центру Бежанијска Коса, Параклису Свете Петке.

 

Што се тиче Параклиса Сретења, прота је увек говорио, “Пре мог доласка почела је „борба” за њено отварање. Трајало је то доста дуго, али смо на крају успели. Одабрали смо прави кутак у болници за параклису. Капелу је осликао чувени српски фрескописац Драгомир Марунић и за свој рад није узео ни динар. Чак је и боје сам платио. “

 

У наставку прота каже: “Да параклиса у Институту буде посвећена празнику Сретење одабрали су, каже, надлежни из ове установе. То је урадио бивши директор Драгомир Тричковић, који се и заложио да добијемо капелу. Добра сарадња наставила се и са новим директором. Некако ми се чини да су сви у овој кућу за овај посао посебно одабрани. Доста је лекара и болничког особља побожно, добри су и желе да помогну. Брину о деци и малишане која дођу овде осећају као своје....

 

Ми смо очекивали да ће верници долазити, али их је било врло мало. Онда смо по спратовима полепили обавештења, а број се повећао незнатно. Нисам знао шта да радим и одлучио сам да идем од спрата до спрата и обавештавам вернике. Хвала Богу, од тада долазе и деца и родитељи. Дешава се да и дете које се роди, а слабо је, на захтев родитеља одмах крстимо. У случајевима да је у инкубатору или на апаратима, а мајка и отац желе да им новорођенче прими веру, ја одем, крстим га и помажем уљем Светог Нектарија и светим уљем из Јерусалима. Осим литургије читамо молитве за све оне који се лече и за оне којих их лече. Ту имам повелик списак имена који очекују Божју помоћ, сусрети са болесном децом и њиховим родитељима су тешки и болни....улога нас свештеника је да пружимо утеху и будемо уз болесне и када све наде престану.” – причао је прота.

 

Наш прота је редовно саслуживао, кад год је то могао и у Параклису Светог Јована Богослова у Земун Пољу. Параклис је саградио Војислав Деспот, који је даровао цркви 400 квадрата. Параклис је на спрату а испод је народна кухиња у којој се сваког дана припрема по 2000 оброка за оне којима су потребни да преброде дан у немаштини.

 

Са покојном Милицом, рођеном Бјеговић, има синове Бранка и Војислава и унучад Луку, Филипа и Милицу.