Старешина капеле
Протопрезвитер, професор Владимир Замахајев, дипл.теолог, дипл.инжењер рођен је 1.7.1954. од родитеља Мирослава и Станке рођ. Терзић у Савином Пољу код Бијелог Поља у Црној Гори.
Потиче из руске породице донских козака из околине Вороњежа.
Његов деда Петар Васиљевич Замахајев се током руског грађанског рата прикључио Белој армији, да би као емигрант 1921. године стигао у Краљевину СХС. Добија службу у Бијелом Пољу у Црној Гори где се жени Јасном рођ. Шекуларац из околине Берана и добија три сина.
Породица Замахајев је Руској православној Цркви дала петнаестак људи који су јој на различите начине служили. Посебно се издваја Алексеј Филипович Замахајев, који је средином 18. века био келејник Светог Тихона Задонског.
Стриц његове бабе Јасне био је угледни свештеник СПЦ Ђорђије Шекуларац. Служио је крајем 19. и у првој половини 20. века у Гусињу и Андријевици. У време Отоманске империје радио је на просвећивању народа, његовом духовном уздизању и заступању православних пред турским властима. После ослобођења од Турака стао је у заштиту муслиманског становништва од реваншизма.
О. Владимир одраста у Београду где 1969. завршава основну, а 1973. средњу школу. Лета проводи на северу Црне Горе где је имао прилике да се упозна са српском православном традицијом, коју је народ, упркос великом притиску атеистичких власти, успевао да сачува.
Звездано небо, шуме, река и прекрасна природа откриле су му сву лепоту Божије творевине и осећај Господње свеприсутности у свету. Велике светиње Лимске долине су на њега утиснуле неизбирисиви духовни печат.
У време безбожничке пропаганде мајка и бака о. Владимира су развиле у њему љубав према Богу и православној Цркви. Пре него што је уписао ФОН озбиљно је размишљао да упише Богословски факултет.
Школовао се на:
Факултету организационих наука у Београду (дипломирао 1.3.1978.)
Богословском факултет Српске Православне Цркве (дипломирао 29.9.1992.)
Професорски испит полаже на Факултету организационих наука (1989.)
Магистарске студије на Богословском Факултету СПЦ 1993-1995.
Магистарске студије на Факултету организационих наука 2005-2008.
Као стипендиста Института за пројектовање аутомобила Црвене заставе, после дипломирању на ФОН-у, одлази у Крагујевац где од 1978-1982. ради на организацији различитих пројеката Института. Међу највећим задацима је учешће у пројекту конструисања аутомобила ЈУГО. Без обзира на добру позицију и перспективу у менаџменту фабрике осећа да га овај посао не задовољава у његовом духовном схватању смисла живота.
Током боравка у Крагујевцу редовно, као лаик, учествује на богослужењима, посебно на Светој Литургији, трудећи се да испуњава све црквена заповести. У Саборној Цркви упознаје епископа шумадијског Саву са којим много пута разговара о суштини и раду православне Цркве. Владика му бројним поукама о духовном животу помаже у проналажењу пута који води ка Богу.
Боравећи у манастиру Хиландар 1982. године у њему се разгорела Божија љубав која му је омогућила да осети и разуме сву дубину и лепоту богослужења и молитве. Монаси су препознали у њему духовну радост и предложили му богословске студије, a Хиладарски проигуман Никанор му је то дао као послушање.
Са благословом епископа шумадијског Саве уписује Богословски факултет СПЦ у Београду на коме је и дипломирао.
У жељи да се посвети богословским студијама напушта Институт Црвене заставе и враћа се у Београд. Ускоро добија понуду за професорско место у 12. Београдској гимназији. Непотпуни фондом часова му омогућава доста слободног времена за теолошке студије и усавршавање у духовном животу. Наредних 10 година, док није дипломирао, рукоположен и постављен на парохију, провео је као професор информатике и рачунарства у 12. Београдској гимназији (1984-1992.) и Економској школи у Земуну (1989-1994).
Године 1990. венчава се са Александром рођ. Вељковић и у браку добија ћерку Анастасију.
Патријарх Павле га рукуполаже 26.2.1992. у ђаконски чин. После рукоположења остаје у школи радећи као професор. До постављења на парохију служи недељом и празницима Свету Литургију у различитим београдским храмовима као ђакон по позиву, а најчешће у манастиру Ваведење у Београду.
Патријарх Павле га рукуполаже 8.1.1995. у презвитерски чин.
Од 4.2.1995. служи као духовник у Цркви Ружица на Калемегдану.
Од 21.8.1996. служи као парох при храму Св.великомучаника Георгија у Бежанији, да би као старешина храма од 5.2.1999. водио литургијску, црквену, заједницу.
Од 15.6.2005. служи као парох при храму Св.апостола Петра и Павла у Топчидеру.
Од 15.3.2009. служи као парох при храму Св.великомученика Димитрија у Новом Београду.
Митрополит Амфилохије, мјестобљуститељ патријарха, одликује га 7.1.2010. чином протопрезвитера.
Од 15.3.2023. као умировљени свештеник служи као духовник у капели (параклису) Св.Петке при Геронтолошком центру Бежанијска коса.
Свети Архијерејски Синод СПЦ га 2.5.1995. именује за духовника и председника Светосавске омладинске заједница Архиепископије Београдско-Карловачке са задатком да патријарху Павлу помогне у раду са православном омладином.
Као председник Светосавске омладинске заједница (СОЗ):
Учествује у раду СИНДЕСМОС-а (највећа међународна организација, православне омладине света) и других омладинских организација,
Организује помоћ деци у поправним и домовима за незбринуту децу око савладавања школског градива (Светосавска учионица),
Организује образовне пројекате (иконопис, калиграфија, лекције црквено-словенског језика, црквеног појања, драмска ствараоница...),
Организује дечји камп у манастиру Студеница 2004. и 2005. године,
Организује заједничко летовања и учешће у сабору православне омладине у манастиру Св.Архангела Михаила код Тивта 2001. до 2005.
Активно сарађује са манастиром Хиландар у формирању клуба читалаца и осталих активности у раду са омладином.
Члан је редакције дечјег црквеног часописа „Светосавско звонце“.
Године 1997. обезбеђује просторије за православну омладину у Студентском граду, где је у почетку организована православна библиотека, да би касније ту био основан параклис Св. Јована Златоустог.
Као старешина храма Св.великомученика Георгија у Бежанији
(од 5.2.1999.) ради на:
Обнови храма Св.великомученика Георгија и порте храма,
Израдњи капеле зе свеће,
Обнови и изради нових фресака, мозаика и икона у храму,
Изградњи цркве Св.Апостола Томе на Новом бежанијском гробљу (Патријарх Павле је освештао темељ септембра 1998. године).
Године 2003. оснива Смотру духовног беседништва средњошколаца и сваке године организује манифестацију на којој учествују 10-15 средњошколаца из Србије и иностранства.
Организује издавачко-информативну делатност у храму:
Штампање божићних и васкршњих честитки и њихову дистрибуцију свим парохијанима и угледним људима важним за рад парохије и СПЦ. Од 1997. до 2023. послато је око 55.000 честитки.
Издаје Благодарник (дечји билтен полазника мале школе веронауке),
Издаје Светосавски Благодарник (месечни билтен православне омладине),
Штампа славска житија (за најчешће славе),
Штампа мисионарске листиће на разне хришћанске теме,
Штампа књиге са ученичким беседама:
* Трећа Смотра духовног беседништва средњошколаца, Београд, 2005.
* Смотра духовног беседништва средњошколаца 2003.-2018, Београд, 2019. са свим беседама првих осамнаест Смотри.
Учествују бројним радио и телевизијским емисијама.
Одржава велики број предавања у школама, Патријаршији, храмовима.
Организује израду и одржавање интернет презентације храма Св.великомученика Георгија.
Шаље интернет билтен Благодарник и Светосавски Благодарник на преко 1600 мејл адреса широм света.
Одговара електронском поштом на питања посетиоца црквеног сајта.
Главни је уредник Парохијског гласника храма Свети великомученик Димитрије солунски, Нови Београд (2009-2023.)
Рад на образовно-културним активностима у парохијском дому и порти храма Св. великмучаника Георгија у Бежанији:
Оснива 1997. године малу школу веронауке за децу и одрасле.
Организује велики број трибина и предавања познатих теолога и интелектуалаца у сали парохијског дома.
Оснива 2002. јавну црквену библиотеку у парохијском дому.
Организује окупљане православне омладине Новог Београда око хуманитарних и образовних пројеката.
Организује у порти храма велики број концерата, приредби и рецитала поводом већих хришћанских празника.
Организује дружење верника са послужењем у порти храма после недељног богослужења.
Члан је Друштва за односе с јавношћу Србије, које му 2006. године додељује признања за унапређење праксе односа с јавношћу имајући у виду комуникације унутар и изван Српске Православне Цркве
За дугогодишњу организацију Смотре духовног беседништва средњошколаца добија 27. јануара 2017. године признање Правног факултета за унапређења беседништва.